Bitke

Svako bije svoje bitke u grudima. Kada se nakupi mnogo toga, taloga koji teško uklanjamo, svako reaguje na svoj način. Neko je bučan, neko sve iznosi dramatično, a neko u tišini bije svoje bitke bez da ih ikome pokaže.

I baš ti koji ćute često najviše pate, jer sve čuvaju u sebi, dok drugi to izbace kroz glas, kroz reakcije i nemir.

Razne situacije nas dovode do bitaka. Neke su kolektivne, a neke prerastu u lične dvoboje. Upravo zato je važno ostati prizeman, kontrolisati svoje unutrašnje nemire i rešavati ih polako, jer nagle i agresivne reakcije ne vode ničemu.

Ne treba pridavati značaj gorčini. Ljudi koji povređuju druge često to rade iz sopstvenih nemira, nezadovoljstva i unutrašnjih borbi. Njima smeta ono što nemaju — mir, stabilnost, snaga ili tišina koju vide kod drugih.

A oni koji su ranjeni i koji su prošli mnogo, često uprkos svemu znaju da pruže ljubav. Jer su ih vreme i iskustvo naučili koliko ona znači. Takvi ljudi znaju i da oproste.

Oproštaj je snaga. Posle njega srce diše lakše, jer se oslobodilo tereta.

Ovaj život je dat da se živi, a ne da se međusobno ranjavamo. Potrebno je da pružamo ruke razumevanja, pomirenja i mira, kako ne bismo povređivali ni druge ni sebe.

Ako i ti nosiš neku svoju bitku u tišini…

znaj da nisi sam.

Možeš mi pisati anonimno
podeliti ono što te muči, ono što nosiš u sebi.

Tu sam da saslušam.

📩 Putem mejla: rankovictanja788@gmail.com
ili
💬 u komentaru ispod teksta.