Naši izbori i ono što ostaje kad se pogleda srcem
Naši izbori nas ponekad bace niz liticu.
Posebno kada su u pitanju partnerske veze i brakovi.
Kažu da je brak svetinja.
I tako bi zaista trebalo da bude. Jer kada ljudi stupaju u brak, uglavnom su zaljubljeni i u tom trenutku veruju da je to zauvek. Veruju da su pronašli ono pravo, ono trajno. Međutim, istina je često drugačija.
Iz braka se rađaju deca iz ljubavi, formira se porodica, razmena osećanja stvara onu lepotu življenja iz koje nastaje zajednička sreća. Tako bi trebalo da bude. Da traje. Da se neguje.
Ali današnja stvarnost često pokazuje sasvim drugačiju sliku. Mnogo je propalih brakova, porodica i veza koje su izgubile ono sveto značenje koje bi brak trebalo da ima. Tamo gde nedostaje poštovanje, razumevanje i volja da se sačuva ono što se može sačuvati – sve lako puca.
Danas svi žele da dominiraju vezom. Da budu „glavni“, bez obzira da li su muškarci ili žene. Razgovori koji bi trebalo da budu blagi, smireni i usmereni ka rešenju, često se pretvaraju u svađe. I tada dolazi do kraha. Sve se razbija u krhotine koje je kasnije veoma teško sastaviti.
Brakove je, na neki način, uništila nekomunikacija. Nestali su oni lepi, uzajamni dogovori. Setite se kako je bilo na početku – pričljivi, otvoreni, razmenjivali ste osećanja, šale, priče. Bili ste jedno drugom podrška. Oči su caklile jer su imale šta lepo da kažu, ali i da ćute zajedno.
Tako je bilo na početku.
I tako je trebalo da ostane.
Ali često se desi da jednoj strani dosadi, ili se pojave neki drugi razlozi. I baš tada postaje važno negovati onaj osećaj prvih dana zajedništva. Planirati razgovore. Pričati. Pričati licem u lice, a ne preko telefona i ekrana. Jer kroz ekrane se ljubav hladi. Tu se rađaju loše ideje, pogrešne misli i udaljavanje. Komunikacija se tada usmerava ka nekome sa strane, umesto ka osobi sa kojom delimo život – oči u oči.
Ako je na početku sve bilo med i mleko, gde se to lepo razlilo? Gde se izgubilo ono što ste zajedno gradili?
Naši izbori su različiti. Ali često biramo očima, vizuelno. Gledamo da li je neko lep, dopadljiv, harizmatičan. To je slika koju vidimo. A srce ostaje hladno, ne prepoznaje tu osobu kao srodnu dušu.
Negde, u nekom kutku, postoji osoba koja možda izgledom ne pleni, ali ima ono nešto što srce prepozna. Uz nju se osećaš sigurno, saslušano, prihvaćeno. Srce zatreperi, iako oči možda nisu bile impresionirane na prvi pogled.
Sve češće zanemarujemo ono što nam srce govori, a oslanjamo se samo na ono što vidimo očima. A lepota prolazi. Ono što ostaje u čoveku – ostaje zauvek.
Ako ste trenutno u krizi, ne odustajte na prvu.
Pokušajte da oživite ona prvobitna osećanja koja su vas spojila na početku veze. Setite se pogleda, reči, malih radosti zbog kojih ste izabrali baš jedno drugo. Pokušajte da se saslušate sa razumevanjem i strpljenjem, bez potrebe da pobedite u razgovoru, već da razumete.
Dajte sebi i svom odnosu još jednu šansu — šansu za popravni.
Ako nije bilo velikih i nepremostivih problema, možda ono što imate zaista vredi da se sačuva. Lakše je otići nego ostati i boriti se. Lakše je pustiti nego naučiti blage reči. Lakše je pasti u vatru nego graditi mir.
Birajte srcem.
Birajte osobu koja je spremna da vam da sebe onakvu kakva jeste — sa vrlinama i manama, baš kao što i vi nosite svoje. Ono što je grubo, zajednički se može uglancati. Ono što je slomljeno, često se može zalečiti ako postoji volja.
Lepota prolazi.
Ono što ostaje jeste karakter, toplina, podrška i spremnost da se ostane — čak i kada nije lako. Ako vam je stalo, ako postoji poštovanje i želja da se trudite, možda je baš tu vaša šansa da priča ne završi, već da se nastavi na dublji i zreliji način.
jer lakše je otići nego ostati i boriti se.
A ono što biramo da sačuvamo, često postaje ono najvrednije što imamo.
Pisite ako imate pitanja ovo je vase mesto slobode govora.
Tvoje MestoTisine 