Postoje ljudi koji praznike dočekuju okruženi svetlima, muzikom i porodicom.
I postoje oni koji ih dočekuju u tišini – sami, nevidljivi, zaboravljeni.
Ovaj tekst je za tebe ako si među njima.
Za mlade koji se osećaju odbačeno.
Za one koje društvo nije prihvatilo.
Za one koji su tužni, prazni, bezvoljni – i ne znaju kome da kažu kako im je.
Želim da ovaj tekst bude mali vetar u tvoja leđa.
Da znaš da nisi sam.
Da postoje ljudi koji vide tvoju borbu, čak i kada ćutiš.
Ne postoji život bez problema.
Svako nosi neku muku, iako se spolja to ne vidi.
Ali kada naučimo da gledamo šire, da stvari sagledamo mirnije, pritisak u nama počinje da slabi.
Ponekad se nešto reši brzo.
Ponekad treba vremena.
Ali sve je lakše kada znaš da nisi sam u tome.
Znam kako je kad tuga pritisne,
a srce traži nekoga ko bi ga samo saslušao.
Ako se ovih dana osećaš sam,
to ne znači da si slab niti nevažan.
To samo znači da ti je potrebna blizina, razumevanje i malo topline.
Postoje trenuci u životu kada nam nije potrebna velika promena,
već jedno mesto gde možemo biti ono što jesmo.
Gde ćemo biti viđeni, prihvaćeni i shvaćeni.
Praznici umeju da pojačaju osećaj praznine,
ali oni ne govore istinu o tvojoj vrednosti.
Ti imaš pravo na radost, mir i pripadanje —
čak i onda kada ti to sada deluje daleko.
Nemoj svoju tugu umotavati u crne misli.
Ne moraš sve nositi sam.
Potraži svetlost, makar i u malim stvarima —
u rečima, u nečijoj toploj poruci.
Svetlost je svuda oko tebe.
Ako joj se malo približiš, ona će te obasjati
i podsetiti te da nisi sam
i da tvoja priča još uvek traje.
Ako želiš, možeš mi pisati.
Ovde ima mesta za tvoje reči.
Možete me kontaktirati na:
sigurtomesto8@gmail.com
Tvoje MestoTisine 