Energija između reči
Postoje razgovori posle kojih se osmehneš bez razloga.
Kao da ti je neko nežno dodao malo svetlosti u dan.
I postoje oni drugi — posle kojih sediš u tišini i pitaš se zašto si odjednom tako umoran/na
I to nije slučajno.
Razgovori nisu samo reči – oni su razmena energije.
Iz mog iskustva, razgovor nikada nije neutralan.
Ili ti nešto da – ili ti nešto uzme.
Postoje ljudi koji ne vode dijalog.
Oni vode monolog.
Ti sediš tu da slušaš.
Da klimaš glavom.
Da razumeš.
Da im budeš oslonac.
Teme su teške.
Negativne.
Često te uopšte ne zanimaju.
Ali slušaš jer si čovek.
Oni odu kući rasterećeni.
„Sad sam kao nov“, kažu.
A ti ostaješ… prazan/na
Kao da je neko izvukao iz tebe sve što je bilo svetlo i toplo.
Ako se to ponavlja iz dana u dan, čovek počne da vene.
Ne zato što je slab.
Nego zato što daje, a ne dobija ništa nazad.
Postoje i razgovori koji leče.
Srećom, postoje i drugi ljudi.
Sa njima razgovor nije dužnost.
On je uživanje.
Pričate o lepim stvarima.
Ima smeha.
Ima šale.
Ima topline.
Kada takva osoba ode, ne osećaš se prazno.
Naprotiv – želiš još.
Želiš opet taj smeh.
Opet tu razmenu.
Opet tu lakoću.
Jer smeh ima čudnu moć
on vraća život u telo.
Smeh je čista energija.
Smeh nije grimasa usana,
On je vibracija.
Kad se smejemo,
telo se opušta,
disanje se produbljuje,
srce se otvara.
I nešto u nama se ponovo pokreće.
Zato posle smeha često kažemo:
„Kao da sam se preporodio /la…
I to je istina.
Zašto nas neki ljudi iscrpljuju
Nije problem u ljudima kojima je teško.
Njima treba pomoći.
Problem su oni koji su dokoni u svojoj negativnosti.
Koji stalno ponavljaju iste priče.
I dolaze kod tebe ne da razgovaraju – nego da se isprazne.
A ti postaješ njihova kanta za emotivni otpad.
To nije ljubaznost.
To je iscrpljivanje.
Ne moraš da prestaneš da budeš čovek – ali možeš da biraš.
Da, nekad moramo da slušamo.
Savest nam ne dozvoljava da okrenemo leđa.
Ali možemo:
- da skratimo takve razgovore
- da ne ulazimo duboko
- da sačuvamo deo sebe
I možemo, još važnije,
da biramo ljude koji nas podižu.
Biraj razgovore koji hrane dusu
Ako posle nečijeg razgovora osećaš mir – to je pravi signal.
Ako posle nečijeg smeha i razgovora želiš da to ponoviš – to je znak kome ćeš pružiti i dati deo sebe:
Energija teče tamo gde joj dozvolimo.
Zato je važno
ne samo šta upijamo,
nego i koga slušamo.
Da li se i vi ponekad posle nekih razgovora osećate tiše, umornije, kao da je deo vaše svetlosti ostao negde usput?
Pisite u komentaru.
Tvoje MestoTisine 