Da li vam je ponekad teško da pronađete svoju skrovišnu uvalu — onaj mirni kutak gde se možete okrepiti, sabrati misli i napuniti dušu?
U domu punom glasova, obaveza i žurbe, to ponekad deluje kao nemoguća misija. Ali da bismo bili korisni i sebi i drugima, moramo imati to mesto samo za sebe. Ono nas obnavlja, krepi i vraća ravnotežu.
Ima dana kada želimo da se sakrijemo čak i od samih sebe. Kada osećamo da nam je previše svega — reči, ljudi, obaveza.
Ako živimo u velikoj porodici, nije lako pronaći miran kutak. Skrovište je često bučno i dostupno svima, a mi bismo samo želeli nekoliko minuta samoće, tišine i disanja.
I to je u redu. To nije bekstvo, već način da se ponovo povežemo sa sobom.
Kako pronaći svoju skrovišnu uvalu čak i u haosu?
Nekad je to stvarni kutak u domu — fotelja kraj prozora, terasa, topli deo sobe uz biljku ili sveću.
Nekad je to unutrašnji prostor — onaj trenutak kada sednete, zatvorite oči, dišete dublje i jednostavno kažete sebi: „Sad sam tu za sebe.“
Pustite muziku koja vas smiruje, upalite mirisnu sveću, stavite toplu deku, isključite telefon.
To su male stvari koje pretvaraju običan prostor u vašu ličnu uvalu.
Zašto je ta uvala lekovita?
Jer u njoj prestajemo da glumimo jake.
Jer tamo čujemo svoje misli bez šuma sa strane.
Jer nas u tišini često sačeka ono što tražimo – odgovor, rešenje, ili samo spokoj.
Iz nje izlazimo lakši, bistrijih misli, kao da nas je neko zagrlio iznutra.
Zato, kad osetite da vam sve postaje previše – ne bežite od života, već se samo povucite u svoju skrovišnu uvalu.
Tamo vas čeka mir koji će vas tiho podsetiti koliko ste snažni, živi i vredni ljubavi.
Tvoje mesto tišine je uvek tamo gde mu dopustiš da postoji.
Tvoje MestoTisine 