Zašto ne smemo dozvoliti da nas stres pojede iznutra
Sve više živimo u svetu u kojem se od svake sitnice stvara stres. Brinemo, nerviramo se, ljutimo — i ni ne primetimo kako se to polako taloži u nama. A svaka takva emocija, svaki trenutak besa i nervoze, ostavlja trag.
Od stresa nastaju bolesti. Ne odmah, ne vidljivo — ali polako, tiho, dok se sva ta unutrašnja prljavština skuplja u našem biću. I onda se pitamo zašto smo umorni, bolesni, iscrpljeni.
Teško je izbeći stres, jer on najčešće ne dolazi od nepoznatih ljudi, već od onih koji su nam najbliži — porodice, prijatelja, onih do kojih nam je najviše stalo.
Zato nas to i boli. Jer nije lako ignorisati ono što dolazi iz doma, iz srca, iz onog kruga gde bismo želeli samo mir i podršku.
Najviše nas povrede oni koje najviše volimo, jer njima dajemo svoje poverenje, energiju i srce. Oni poznaju naše slabosti, i zato njihove reči i postupci pogađaju dublje nego što bi to učinio bilo ko drugi. Ipak, moramo naučiti da se ne trošimo do ivice snage zbog tuđih raspoloženja. Ponekad je ljubav – i povući se, sačuvati svoj mir i pustiti druge da pronađu svoj put.“
Ali i tada — imamo pravo da se zaštitimo.
Imamo pravo da kažemo: „Dajte mi prostora da dišem.“
Imamo pravo da se povučemo, da ne reagujemo, da izaberemo tišinu umesto rasprave.
Jer tišina nije slabost.
Tišina je lek.
I ponekad je upravo ona ono što nas spašava od sopstvenog besa i bola. Naučimo da čuvamo mir u sebi — čak i kada oko nas sve vrišti.
Jer ništa na svetu nije važnije od unutrašnjeg mi
Kako vi čuvate svoj mir kada vas bliski ljudi nerviraju ili iscrpljuju?
Pišite mi u komentaru — šta vama najviše pomaže da ostanete smireni?
Tvoje MestoTisine 