Snovi su putovanje na koje nas vodi naša duša. Nekada nam šalju poruke, nekada su obavijeni simbolikom koju ne umemo odmah da protumačimo. Ipak, kada svane dan i osvrnemo se na ono što nam se događa, često shvatimo da su nam snovi već unapred šapnuli neki odgovor. U njima živimo ono što na javi ne možemo, i to je njihova magija. Ponekad baš kroz snove prepoznamo delić sebe koji smo negde usput zaboravili. To putovanje nema granica, i ni najbujnija mašta ne može da se meri sa tim beskrajnim svetom.
Ja sam primetila da, ako obratim pažnju na to šta mi se dešava u toku dana, često mogu da povežem i ono što sam sanjala. Nije uvek lako, ali ume da bude pravo malo otkrovenje. Kao da san šapuće: „Ej, stani malo, vidi gde juriš, možda ovde ima nešto važno.“
A onda dođu oni snovi koji su potpuno neverovatni — ono što na javi nikad ne bismo smeli ili mogli, u snu odjednom postane moguće. Da letiš, da razgovaraš sa nekim koga odavno nema, ili da si glavni junak sopstvene filmske avanture. Iako deluju čudno, ti snovi često nose malu iskru slobode, podsećaju nas da u nama ima više nego što mislimo.
I možda je baš u tome poenta — da kad zatvorimo oči, svet postaje beskonačan, a kad ih otvorimo, mi taj beskonačni komadić ponesemo u novi dan.Reci mi iskreno – da li ti se nekad desi da sanjaš kako bežiš od nečega, a noge kao od gume, pa nikako da se pomeriš? Ili da kasniš u školu, a škola je zatvorena već 20 godina? E, to su ti kosmari – mozak nam napravi bioskop, a mi glavni glumci, i to bez probe.
Nesanica je kao ona tvrdoglava drugarica koja ti dođe u goste i neće da ide kući. Ležiš, prevrćeš se, brojiš ovce, a one skaču sve brže, pa ti dođe da im mahneš zastavicom i kažeš: “Ajde, dosta!”
Ali znaš šta? Iza te tišine noći, iza tog nemira i umora, često se krije poruka. Snovi nisu samo nasumične slike, oni su ponekad kao pismo koje ti šalje tvoje srce. Samo, umesto marke i koverti – koristi džunglu, padanje s litice i čudne dijaloge sa starim učiteljima.
Tvoje telo ti kaže: “Hej, uspori malo, odmori.” A tvoja duša doda: “Ne plaši se, ovo je samo magla. Proći će.”
Pa čak i kad san izgleda kao komedija bez smisla, ti ujutru možeš da mu se nasmeješ i kažeš: “Hvala ti, mozgu na ovom filmu. Sledeći put probaj happy end.”
I zato, prijatelju moj, ako noćas budeš šetao kroz snove i naiđeš na čudne puteve – seti se da nisi sam. Negde, u toj tišini, čeka te smiraj. I sutra će biti novi dan, bez obzira koliko bizaran bio film od noćas.
I zato, sledeći put kada se probudiš iz nekog „pomerili su mi sve fioke u glavi“ sna, nemoj odmah da ga gurneš u zaborav. Možda je to samo šala tvoje podsvesti, a možda i mali znak koji ti kaže gde da obratiš pažnju.
Snovi su ponekad naši učitelji, a ponekad komičari koji nas teraju da se nasmejemo sebi. Možda nisu uvek logični, ali uvek nose neku energiju koja ostaje sa nama.
Zato, kad tvoji snovi „polude“, seti se da je i to deo tebe — i ozbiljan, i smešan, i simboličan. Sve to si ti.
A između redova, možda pronađeš i odgovor koji tražiš.
I da znaš, nekad su i ti najsmešniji snovi — oni što te ostave bez reči, u tišini — zapravo najlepši pokloni.
Ako si i ti sanjao/la neki neobican san,napisi mi u komentaru, mozda zajedno dodjemo do odgovora sta ti san porucuje.
Tvoje MestoTisine 