U vremenima kada nas svet preplavljuje bukom, neizvesnošću i pitanjima bez odgovora, mnogi od nas tragaju za nečim što nije opipljivo. Za osećajem da nismo sami. Za verom u nešto više – kako god ga zvali.
Ne moraš imati tačne odgovore.
Dovoljno je da osetiš da postoji nešto nežno, tiho, a jako… Nešto što te drži kada padneš i gura napred kada zastaneš.
To „nešto više“ ne mora biti religija.
Za nekog je to priroda, unutrašnji osećaj prisutnosti, univerzum, ljubav, vera u dobro.
Za druge je to molitva, svetlost, unutrašnji razgovor sa nevidljivim.
I baš ta veza – s nečim višim od nas – često postaje stub u danima kada se sve oko nas ruši.
To je onaj osećaj mira koji dođe bez objašnjenja.
Trenutak kad znaš da će sve ipak biti u redu.
Verovanje u nešto više nas podseća:
– da ne moramo sve znati,
– da ne moramo sve nositi sami,
– i da život ima smisla čak i kada ga ne vidimo jasno.
Možda ne znaš kako da objasniš ono što osećaš – i to je u redu.
Verovanje nije nauka, već tiha sigurnost.
Ako te ova rečenica pronašla – znaj da si već na dobrom putu.
Poverenje u ono više ne donosi odgovore odmah. Ali donosi mir.
Ako ti je ovaj tekst prijao, slobodno ga podeli.
📘 Preuzmi i moju besplatnu PDF knjižicu „Sve što ti treba“ ovde:
🔗 https://ko-fi.com/s/8a9cef2055
Tvoje MestoTisine 